Zdravo svim četvorkašima,
Možda se neko seća mog predstavljanja od proletos i priče o mojoj trećoj po redu četvorci (koje vozim već 30 godina), metalik plavo-siva, iz 1991. E, rešio sam da je sredim i da je vozim bar još pet godina. Prikupio sam nešto para a moj mehaničar koji mi je održava spojio me je sa limarom u Batajnici koji je već radio jednu četvorku upravo jednom mehaničaru, starijem čoveku (kao ja) koji radi kod mog majstora. E, pa taj limar iz Batajnice je zapravo najviše radio na šasiji i patosu koji su najviše propali: sve je ljudski izvario i iskrpio kvalitetnim limom i dobro zaštitio. Oba prednja i zadnja krila je stavio nova. Desilo se da novo prednje desno krilo ne pasuje, da je duže čitava 3 sm! Ispostavilo se da je proizvođaču prilikom presovanja skliznuo lim za 3 cm i eto... Ipak, majstor je vratio krilo i zamenio ga dobrim. Još mi je našao na otpadu odlično očuvana leva prednja vrata i montirao mi ih. Zaista je pošteno odradio posao, a pošteno je i naplatio. Tražio mi je 300 ajvara i dao sam mu odmah, unapred, iako sam video da je očekivao da se malo cenjkam. Smatrao sam da ću tim gestom da ga moralno obavežem da stvar uradi ljudski i, naročitio,na vreme. Uradio je ljudski, ali ne na vreme, taj posao se vukao više od 15 dana, ali to je kod nas tako sa majstorima. A, da, tražio sam mu i on je to uradio, da mi trule i deformisane branike baci i umesto njih napravi nove od cevki. Odlično je to uradio i sad moja četvorka ima jake branike koji se ne krive čim ih malo gurneš prstom... On je očekivao i da će da ga farba, ali ja sam imao već ugovoreno farbanje kod majstora čiji mi je rodjak dobar prijatelj, a koji inače radi na Banjici u jednoj poznatoj lakirerskoj firmi koja inache dere fudbalere i estradne zvezde farbajući im njihove Audije, Mercedese i slične ale i prikaze...
Za razliku od limara, lakirer je posao završio na vreme i jako dobro. Nisam prepoznao svoju katricu! Ofarbao je u njenu standardnu plavo-sivo metalik, u komori, s visokim sjajem. U kostur haube umetnuo je dve letve i tako je makar malo ojačao od deformisanja (5. oktobra 2000. moja četvorka se zadesila u Kosovskoj ulici iza Skupštine... Jedina je ostala nespaljena, ko bi palio jadnu malu četvorku - ali je nekolicina njih u trci sa murijom pretrčala preko haube, pa su se tragovi još videli.
Pošto sam ja strastan pušač, u unutrašnjosti kabine videli su se tragovi: plafon je bio skroz požuteo, pepeo se bio uvukao u sve, crna plastika šalt-table je bila posivela... U Kragujevcu, gde predajem na Filološkom, ekipa iz jedne perionice mi je za 3000 dindži sredila unutrašnjost četvorke opravši dubinski sve, i sedišta i plafon i plastiku i cajgere, pa sad izgleda lepše nego kad sam je kupio, a crna plastika se peresijava.
Sve me je izašlo oko 850 ajvara. Znam da ce mnogi reći da je to mnogo. Ipak, za ruke sam dao limaru 300, mehaničaru 100, a lakireru samo 100 ajvara, mada mi je on prikateljski rekao da ga samo "nešto častim" pošto je njegov zet moj dobar prijatelj. Ali pošto ja volim čiste račune, dao sam mu stotku. Ostalo su troškovi za materijal. Međutim, ovako sređena i zaštićena četvorka bi trebalo da me posluži bar još nekoliko godina, a ja se nadam još dosta dugo. Neko ko ima više vremena od mene i više smisla za cenjkanje mogao bi taj trošak znatno da smanji. Pritom materijal najmanje košta, nova krila u proseku manje od 20 ajvara po komadu, a sa padom dinara izadje još manje.
Pre celog tog posla izbacio sam jedan stari radio i ono postolje za radio koje inače jako smeta, ne može čovek da pređe sa vozačkog na suvozačko sedište (to u nekim situacijama ume da bude vrlo nezgodno, he-he-he...). Namera mi je da kupim negde neki po dimenzijama manji radio i da ga ugradim malo dublje ispod šalt table, da se ne vidi previše i da ne ohrabruje lopove. Kod nas se prodaju samo oni veliki kombinovani sa CD čitačem, a pošto za neki dan idem poslom u Pariz na pet dana, potražicu tamo neki manji po dimenzijama, mislim da sam tako nešto tamo već video, kao i zvučnike, vrlo jake koji nisu veći od paklice pljuga (moji stari zvučnici za radio bili su kao sa brodskog razglasa, dizajn od pre 20 godina...).
Eto, matori Gaucho se bacio malo u trošak, ali je obnovio svoju četvorku, pa će sad jedne nedelje, kad se vrati iz Pariza, da dojezdi malo do Arene da se pokaže. Inače, za vašu informaciju, letos kad sam bio u Parizu, za celih sedam dana boravka i intenzivnog landranja po Parizu, video sam samo 2 (dve!) četvorke, a Francuzi kojima sam pričao o svojoj četvorki bili su na ivici suza, neki su se sa nostalgijom sećali kako su njihovi roditelji imali "to malo čudo" i vozikali ih u obdanište i na pecanje...
Sinoć mi u povratku iz Kragujevca pukne prednja leva guma, na autoputu na 10 km od mladenovačke petlje. Prvi maler. Zatim mi se potpuno deformiše žaba-dizalica i da nije slučajno naišao jedan kamion za šlepovanje ja bih ostao na putu do zore. Predložio mi da me odveze do mladenovačke petlje jer ga tamo čeka čovek sa putničkim autom koji ima dizalicu kao moju. Kad smo stigli tamo, on izvuče od nekud jednu minijaturni dizalicu (kaže da "pojma nije imao da je ima, slučajno je našao") i ja zamenim točak, a on mi uredno uzme svu lovu koju sam imao kod sebe (2.500 dindži) za nepotrebno šlepovanje do petlje... U Vrčinu stanem na pumpi, uzmem iz bankomata hiljadarku da platim putarinu i da nešto pojedem, pošto mi je od stresa bio naglo pao nivo bureka u krvi. Shvatio sam, iako nisam religiozan, da je to kao neki porez na radovanje koji sam morao da platim. Danas kupujem jednu malu hidrauličnu dizalicu (video sam kod Delte, nije skupa, manja do 1 tone samo 900 dindži, a ona malo veća oko 1200), idem kod vulkanizera, pa kod trapadžije da mi centrira oba trapa (na zadnjem NIKAD ništa nije radjeno, a treba) i to će biti to.
Nisam mogao da odolim a da ne podelim sa vama oduševljenje rezultatom svoje male investicije.
Pozdrav svim četvorkašima od
Vlade-Gauča
Sad samo još slike fale da sve to uptpuniš 
Vjeruj mi da nisi previse platio za sve to, sad znas da je sve ok 
