Veliki pozdrav i poštovanje svima!!!
Čast mi je i zadovoljstvo jer sam postao član ove "male", ali odabrane, družine.
Ja sam Bojan (akka. Boys), iz Banatskog Novog Sela. Trenutno završavam fax, i sa ortacima krstarim Rendžom po raznim jezerima i rekama, nadajući se da ću naći sklonište od ovih nesnosivih vrućina. Takođe, u slobodno vreme volim da pikam fudbalicu, i da sviram klavijature (ali samo stari dobri rock).
Moja Reno 4 priča počinje tako što sam, nakon stričeve smrti, nasledio njegovu Četvorku. Pošto pokojni stric nije živeo u mestu odakle sam ja, a nije često dolazio, kao kroz maglu sam se sećao tih kola, drap bež boje. Nisam znao šta da očekujem, i iako sam osećao neopisivu zahvalnost ka stricu i njegovoj familiji, bio sam malo skeptičan.
Nakon nekog vremena, majstori iz servisa otišli su do parkinga ispred stričevog stana i pošlepali kola, kako bi ga odvezli na deteljan pregled, i zamenu svih potrebnih sitnica. Upalio je iz prve, iako u zadnje 3 godine nije paljen. Majstori iz servisa se sećaju tih kola, jer je stric baš kod njih radio sve opravke, i sve ostale potrepštine koje kola zahtevaju.
Napokon, došao je i taj dan kada mi je rodjak, koji radi u servisu, doterao Rendžera. Kada sam ga video, oduševio sam se. Rodjak iz servisa mi je rekao da je auto neverovatno očuvan, iako sa spoljne strane nije delovao tako, zbog prljavštine i zapeklih i popucalih kedera, i mahovinom zarasle gume oko stakala i par korodirajućih mesta na haubi, a sve zbog stajanja te uticaja spoljašnjih vremenskih uslova. Međutim, sa donje strane, patos i pragovi su kao iz fabrike izašli. Čuo sam da moj pokojni stric upopšte nije vozio ta kola po snegu, kako so ne bi nagrizla limariju. Inače, u kolima sam našao i servisnu knjižicu, uputstvo za upotrebu a i stričeve beleške (datum i kilometražu kada je menjao ulje, i svaki najmanji deo na kolima)
Da ne bih više smarao o prvim utiscima, hoću da vam predstavim svog ljubimca.
To je IMV Renault 4 GTL 1123, 1981. godište, drap bež boje, snage motora 23 kW, radne zapremine 1108 cm3, a u vreme kada sam ga ja preuzeo imao je 74.990 uspešno pređenih kilometara (sada ima oko 76.200).
Do sada sam promenio sve četiri gume (deformisale se zbog stajanja), ceo kočioni sistem (zapekli cilindi, takođe zbog stajanja), bravu za paljenje, još par sitnica...
Moram napomenuti, da sam prezadovojan Rendzerom, prosto pliva po putu. Svako, koga vozim, očekuje da zbog starosti, nešto drnda, lupa, bruji, da se vuče poput puža, a kada ih provozam, njima se prispava zbog udobnosti i tihog rada, i "plivanja" po putu, pa se zabezeknu kada "spržim" 130 km/h (toliko sam najviše išao).
Iznutra, Reno je skoro savršen. "Nebo" je skroz belo, plastika i tapacirunzi očuvani, sedišta udobna.
Naravno, postoje i nedostaci, ali o tome ću na drugom mestu, i mislim da mi vi možete pomoći oko rešavanja tih problema, na čemu bih vam bio veoma zahvalan.
Uglavnom, to je to...
Nadam se da ćemo se lepo družiti, i još bolje vozikati našim ljubimcima.
Pozdrav, Rendžeri!!!
no to nije vazno, vazno je da nastavis da upisujes u knjizicu i da cuvas auto koji je to zasluzio. Renault 4, klavijature, stari dobri rock...sta reci.. nisi jedini 
