Katras,zaboravio si da spomenes patke i guske mesozderke na Savi dok si odmarao posle puta,secas se?
Katras,zaboravio si da spomenes patke i guske mesozderke na Savi dok si odmarao posle puta,secas se?
nastavak...
POGLAVJE DRUGO
Isuse, pomislih, šta sad ovaj otvara gepek haubu? Sad će nas da strpaju unutra i piši kući propalo. A ono pokaz'o beli krvnik kako je sredio prostor za rezervnu gumu, unutra mu neka boca sa plinom (mora da je od alkajde neki agent, sto posto je to planirano za neko rušenje bilo čega) i reće, da nema torzije. Nema torzije? Pa jel Četvorka ide bez torzija? Blagovolio mi je jako uvaženo odgovoriti, da nek se ja bavim svojim problemima, pa ću do smrti da imam posla, a kol'ko mi se činilo, to če da bude najkasnije sutra.
Malo pa malo, vidim ja, da se oni nešto između sebe dogovaraju, i da prekinem onu mučninu, pitah: a zašto ti migavci u retrovizoru, jel' to prolazi na pregledu? Kad ono pogled koji ubija, i odmah sam se ugriz'o u jezik, što bre to raspitkuješ, idiotu jedan. Pa ide to kroz tehnički u Srbiji, nije ti to ona tvoja blentava EU. Budalo.
Onda mi vrlo arogantno objasnio, da je to po njegovom i šta me to sad briga i da mu je žao što neće biti sutradan na skupu. Već viđoh ja moju bolju 3/4 i sebe kako nas mlate, a Caricu tuku toljagama.
Kad ja vidim da je stavio neki tapison kod motora i uz molbu na koljenima, ljubljenem asfalta i uz dozvolu mog glavnog gazde za vreme posete u Beogradu, teško, al' od srca, dozvolio mi je, da mu dam onaj kolut pravog izolacionog materiala. Da mu ne smrdi u kabini, kad se ugrije, na ono o šoferskom mirisu u kabini šlepera kad dođe iz Afganistana.
E, ondak opet idemo dalje - naterali me pod pretnjom batina da okrenem Caricu u raskršću, u onom priznanom, domaćem stilu, te, ajmo dalje. Usudio sam se pitati - što je bilo propraćeno sa velikim prezirom - gde to idemo, kad mi reće jedan klinja, da idemo par sto metara i iza okuke tu smo.
Posle dvadesetak minuta vožnje pod užasnim stresom, stigli smo do jedne kuće, gde smo morali najpre da se parkiramo. Moj gazda Beogradski, vozi me krug oko parkinga i pomislih: sad će bre da te gurnu u neku rupinu i gotov si, a šta će biti sa onom mojom najboljom 3/4 niko živ neće znati.
Pa rekoh ja sebi, jes' li ti beba ili' fetus, i parkiram tačno ispred one grozne zgrade. Malo su gledali, al' sam osetio u njihovim očima, da ću ja za to nasrljati ko mačka u vešmašini. Nisam ni ugasio moju Caricu, sunce nek je grije još sto godina - kad odmah dolazi onaj mrzvoljni tip koji nas je smestio u onaj senatorium gde ni dupe ne možeš da okreneš, a šolju da nisi razbio, i kaže: ajmo unutra!
O, Bože, što sam ja to tebi u životu skrivio, da me sada tako kazniš? Pa lepo sam ti reko, na onom susretu na Sinaju, da ne idu Božje reći sa rimskim slovima, i sad me zato ovako kazniš?
Kad ja ono primetim, dolazi Frma. Jadan, verovatno su ga tukli ceo dan, da prizna, odakle mu darovi il' dal' je u stalnoj vezi sa čikom Božićem, sav ugrušen u sebe, nema osmeha na njegovom licu. Tužnog izgleda, prilazim do njega, a ono samo mali osmeh, ono, pomakla se usna u gornju krivinu.
Moram reći, da su - iako su to bili vrlo opasni tipovi, odmah sam ja to skont'o - nama dozvolili samo malko izražavanja osećaja. Ali, odmah nas teraju dalje. Ulazimo mi u tu gadnu kućicu, i tamo atmosfera užasna. Prostor opremljen k'o u 20. veku, puno naroda, toplo, svi se vesele, a mi zabezuknuti gledamo ko janje pre klanja, šta će to pobogu da se desi?
Na silu nas smeste iza jednog velikog stola i dolazi ogroman vampir, - sakrivao je zube, znam ja to - i pita: što ćete? Ja bih sok od crvenog grožđa, ili barem čaj od upotrebljenog tampona, al' nema šansi. Kao prvo, rekoše, trebate probati jednu tekućinu od nekog voća. Aha, rečem ja sebi, tako to ide. K'o prvo nafiluju te mešavinom vode, jačma i hmelja, a sad još to. To će da bude konzerviranje, sto posto! Barem znam, od čega ću da guznem.
Donese vampir u nekim bezveznim, malim čašicama, tu tekučinu i probasmo moja bolja 3/4 i ja. Pa to je to, mislih u sebi, to je ono što mi u dvorcu koristimo za konzervisanje đigerice, srca, krvnih žila, bele đigerice, bubrega i to. Pomislih: dobri ljudi, kad ono dolazi prvo jedan mali tanjur sa pola kile kajmaka, a odmah zatim tacna sa jednom količinom mesa, koja moja raja ('oću li je upošte još ikada videti) pojede za tri dana. I još jedan takav oval, prepun nekih mesnina, koje ni ime ne znam. Kažu: za dve osobe. A nas devet.
Pomislih, to je blef, oni se sada hoće nešto isprdavati, ko nećemo mi vas bez veze 'raniti do Božića (jadni moj Frma, sedeo je u kutu i samo je plakao), a ko će bre vas da kolje, ako nemate bar 150 kila? Donja vilica mi spala i imao sam onda problem, da je stavim nazad. Htedo sam da ih razveselim kartama, a ono dolazi vampir (jes' veliki, odakle im?) i drekne, da karte nemaju šta da rade na stolu, ovo je pristojni prostor za hranjenje. Usro se živ, hteo ispod stola od straha.
A nešto me baš lepo iznenadilo: ja pomislio - jadna moja bolja 3/4, usrala se od straha da će biti jedina ženska žrtva večeri - kad, evo, kod stola je bilo još jedno žensko biće. Prijatno, lepo, al' mislim da su ju nafilovali nekim substancijama, da bude kao vesela.
Al je neki bradati, smotani i gadan tip ne pušta iz očiju i samo gleda, kome će bre pre da razvali vilicu u stilu pitanja u bolnici: šta se desilo sa čovekom, a odgovor: ujeo se donjom vilicom za gornju, te ne da ništa da se priča.
Čutanje u tišini jedosmo ono meso, gledali se ispod oka i moja bolja 3/4 i ja, naravno i Frma, samo gledamo, kako čemo pobeči, jer ovo nam je šansa da kliznemo, životna šansa.
Bilo nas je, kako rekoh, devet za stolom, al' su ona organizovana banda imali takvu kontrolu nad svim događajima, da nam na kraju nije ostalo drugo, nego da se u sitne sate, tužni, u živčanom iščekivanju: šta sad?, polako vratimo svojim vozilima i da idemo u one grozne sobe, u koje su nas smestili. Zapitoh se ja: pa pobogu, kol'ko će to da traje? Što nas ne osakate odmah? Al' ne, imali su oni svoj plan. Sutra, kažu na sav glas (naježih se ko fugu riba), sutra ćete vi videti svog Boga...
(nastavlja se...
...ali bradati tip hahahahahahhahaha
......we are the first to program your future......
Nisam mogao biti na okupljanju... ali vidim da je bilo truba lose :-)
Valjda cu i ja jednom doci na to okuplanje.... ili sta li je vec..-... i da spremam pancir i testament
POGLAVJE TREČE
Sa zbunjenim mislima u glavi, odošmo uz naravno budnu OZNA pratnju svaki na svoj kraj. Frma me pogledao, ja njega...videt ćemo se druže, i tebe su nasamarili...I stigosmo opet kod one kuće. U onom maleckom stanu čekalo je moju bolju 3/4, koja je bila sva zbunjena, a ja još više, opet ono čudno jelo, samo što su opet navalili sa vodom u mešavini sa jačmom i hmeljom. Vrlo oprezno smo stavljali komadiće onog što je bilo na stolu (a po mom mišljenju oni su stvarno rešili da nas uzgoje do klanja za neki sledeći skup Četvorkaša)i milo, na kolenima molili, dal' možemo bar malko prilegnuti na onom uskom krevetu od pola metra za dve osobe. I oni se nas samiluju i legnemo.
Kod nas važi neka vraža, da ono što sanjaš prvu noć u drugoj kuči, to će se i desiti. Jao, moji snovi! Sanjao sam, da moram da stojim do pupka u Dunavu i pored mene gajba onog gadnog piča od vode, hmelja i jačma i neče da me puste dok nije čitava gajba prazna, a moja bolja 3/4 igra na stolu pored mene Užičko kolo. Isuse, kakvi snovi.
Negde prema jutru vrlo oprezno pogledam kroz malecka vrata u prostoriju iz koje se širio odvratan miris sveže kuvane kafe. Užas za moj ukus! Pa naviknuti smo na drugačiji tretman, pobogu. Kod nas ujutro budi nas toplina hlada i praznog stola, a ovi tu, navalili ko mutav na slušalicu telefona.
Obukli smo se i čekali uputstva sa vrlo strogog lica našeg gazde, da ne govorim o njegovoj šefici. Kako nas je gledala! U mislima sam joj čitao - sad ima da vas tamanimo kako treba.
Sav na pola usran od straha tih groznih ljudi, siđošmo do naših Četvorki i opet treba u stopu da ih pratim, ne smem ja da se družim sa svim onim dobrim ljudima sa uzdignutim palcem.
I vode nas kod neke druge velike zgrade, gde je bilo puno praznog mesta ispred nje, samo sam video jednu jadnu žensku, kako se mučila sa nekom "L" tablicom u vožnji u rikverc, da parkira.
E, pomislih, to će da nas ubije! To je zasigurno test!
Ali nije bio. Nego, kad smo došli, počeli oni koji su več čekali da skakuću, mašu rukama i cere se, naravno, došli stranci, sad ima da bude gozba kad počnemo da ih... Jao meni. Grubo su me naterali da parkiram u rikverc pored drugih, kad ono pored mene na obe strane Carice, strane registracije iz neke meni nepoznate zemlje. Skoro sam zaplako, al' sam se uzdržao i rek'o mojoj boljoj 3/4: dušo, fotkaj, fotkaj da imadu naši deca dokaz kako su im mama i tata bili osakaćeni uz vikanje i veselje ovih brutalnih pojava.
I ondak čekanje. Vreme je bilo dobro (hvala Gornji što si pravovremeno pročit'o faks koji sam ti slao dan prije) narod šeta naokolo, svi se smiju i šale, pokazuju na Caricu i smiju se, a ja jadan uvuk'o se u neko čoše i nema da mrdnem dok me ne nateraju da idem. Bolja 3/4 napravila od straha 290 fotki, al' šta ću sa njima, kad su mi rekli, da jedan od ekzekutora nije mog'o doći jerbo neće biciklom a da ga drugi voze isto neče, nije on Bil Gejts pobogu. A od njega zavisi šta će da se objavi, mora da je gadan neki tip. Dobro što nije doš'o, sigurno bi me odmah skratio bar za prst, ako ne za ruku.
Kad se sakupilo kompletno moštvo uživača, koji če gledati muke nas i jadnog mi Frme, zatutnja ko grom iz vedrog neba i uleti neka crna Četvorka sa izgledom pitbulterijera, a iz nje izlazi nasmijan momak sa pratiljom, sitnom, al' zgodnom.
Oči mi ispale: šta je sada to? Svi dotrčali do njega, otvaraju haubu Četvorke, guraju se - valda nešto besplatno dele, pomislih - priđem, al' nema šansi da vidim šta to gledaju. Moja bolja 3/4 nekako se svojim šarmom umutila među njih i kad mi pokazala fotke: razočaranje! Ništa posebno. Neki bezvezni motor na kojem piše Alpina. Pa nije valda čo'ek stavio planinsku cipelu pod haubu?, pomislih. Šta je tu sad čudno? Tutnja motor, dimi se ko maskirna mina, a svi okolo malomanje nego zaplešu onaj njihov idiotski ples, gde svi skakuću sad jednom, sad drugom nogom i držu se za ramena.
Al' polako sam shvatio, da je to sve još uvek priprema onog velikog njihovog plana, kako će da razruše sav optimizam u nama jadnim pridošlicama. Jeste, gledali su nas umiljato. Ko ja kremenadlu sa žara. Al' poznajem ja te poglede. Ima ih u mom dvorcu. Smeškaju se, ljubazni su, a samo za sekundu da leđa okreneš - odoše bubrezi u najmanju ruku. I tako rekoh ja mojoj boljoj 3/4: dušo besmrtna, pazi se tih krvopija, gori su od našeg roda, samo šansu čekaju da nas...kad ono uleti neki klinjo, ošišan na Irokeza i počne nešto da govori ko će kuda i za kim - zasigurno su ga iglama napunili da je tako odvažno govorio. Ma nema ni dvadeset i kusur košnji iza sebe, a svi ga slušaju...I ondak dođe još jedan i još jedan...pa nas nateraju, da se smestimo u red k'o pačići iza patke u vodi a ja se samo molim, da moj jadni Frma bude iza mene. Tako je i bilo, al' opet onaj moj gazda se uaguzio ispred mene sa svojom Četvorkom i mor'o sam iza njega, nisu dali nikakve šanse, da kliznemo...
(nastavlja se...
Mr.4
Zamisli kako će biti kada mi odemo kod njih, ima da novine pišu o tome.
Katraševe memoare podhitno proglasiti zvaničnim aktima kluba i kulturnim dobrom
Tog umazanog sam i ja upoznao kada sam kupovao cetvorku.
Dok smo vlasnik i ja otisli da sredimo papire umazani je dosao na parking otvorio vrata i haubu i razgledao.
Vlasnik nije mogao da se nacudi kako je taj bezobrazan i nevaspitan da bez pitanja otvori njegov auto (doduse nije bio vise njegov ali vlasnik nikako da s opasulji).
Mogu samo da zamislim kako si se ti osecao.
nastavak poglavja trećeg, zaboravio
POGLAVJE ČETVRTO
E, gde su dani naše sreće???!!! Vozim ja gledajuči migavce Četvorke ispred mene, moja bolja 3/4 promno prati konfiguraciju puta i opet nemamo pojma gde smo. Tako ja pratim kolonu, iza mene -hvala Bogu, ako zatreba Garmin-Frma i vozimo se mi po Beogradu gradu. E, da je grad. To je bre Slovenija na sedamdesetak kilometara po stanovništvu. Oni imaju jednog gradonačelnika, a mi pametni 221, za nas drvene 'tice.
I dođošmo do nekog ulaza uz neku reku a tamo rampa. Gotovo, kažem ja mojoj boljoj 3/4, to je njihov logor, koncentracijski, ima tu da se koncentrira ovo društvo i mi smo ga, dušo, na=bali.
Ispred mene BG gazda, iza mene Frma, kad ono -tup, evo jednog pežoa između mene i njega. Jao, rekoh, ovi su stvarno tol'ko rados'ni da nas vide u koloni od skoro 500 metara, da ne mogu a da se ne uguraju. Trebaju bre da se vidi njihova fotka sa glupim izrazom na licu, kad su naši zvanični fotkosi to snimali - gde sam ja to? Nije li ovo ulaz za Diznilend? Tata, reko ja tebi da si pogrešio...i tako.
Al' ondak počelo nešto meni potpuno nezamislivo: moj gazda iz BG plaća ulaznice (baš lepo, ubit' će me, a da ne platim ni kinte) za mene, kao njegovog roba, i za jadnog mi Frmu. Al' onaj pežo maniak uleteo između, a portir na ulazu jeo ujutru lude gljive, pa pustio pežoa a Frma -jaooooo! Al' dotrća onaj bradati, onaj drugi klinjo, pa još jedan, čak se moj BG gazda potrudio i da nisu sredili situaciju i danas bi jeli mleveno meso čuvara ulaza Ade po bolonjski...
I ondak nas odvezu na neku poljanu. Znači - to je to. Kraj, zbogom Katraš, =bo te voz koji te don'o, šta ti sad tu radiš? Tada sam pomislio na sve godine provedene sa mojom boljom 3/4, očima se oprostio od nje, a ona gleda umiljato ko srna prije nego ju skinu...suze mi došle na oči... Kad se zadere jedan kapo il' šta bi': nećemo tu, nije pokošeno. Uf, rekoh, ajd' da iskoristim priliku i da produljim okupljanje, da nemaju takvo veselje, pa puzeći po oštrom Adinom kamenju po trbuhu do mog BG gazde da me odvede do ginekološkog stručnjaka, da pogleda Caricu, dobila neke grčeve i tako to...I smiluje se!
Došla ekipa, podigli Carici haljinu, ona se zacrvenila, 'oće da joj režu klitoris, što su i napravili, a ja za to vreme namigujem mojoj boljoj 3/4: slikaj dušo, više što češ imat dokumentacije, tol'ko lakše će nam deca verovati...
A ja budala mislio, da ću ostati sam sa ginekologom! Mog'o bih ja njega gurnuti u ono nepokošenu livadu koju su za eksekuciju spremali i mog'o bi pobeći zajedno sa mojom boljom 3/4 i Frmom...a ta banda se tako sredila,da nas ne pušta s' oćiju. Ni da mrdnu nikamo! Neviđeno nešto. Da sam ja takve šanse davao u Kurskom ratu... I tako, čekamo mi rezultat operacije: nedam klitoris jer neću da palim, samopouzdano če Carica.
Ondak je, kad joj je vraćen rajcing dio, izvinite rečima, prostakuša od Carice upalila!
E, sad nas opet premeste na drugo mesto. Pfuuuu, šta nam to rade? Pa bilo bi bolje, da nas odmah dokrajče, al' sve mislim da to ne bi imalo konačnog efekta, koji sledi...
(nastavlja se...
Vaš status
